03.01.2020 06:38

“DAO SAM SRBIJI ŠEST MESECI” Strahinja (27) je otišao u Kinu i ovo je njegovo iskustvo: Lako je naći posao, početna plata je 1.500 evra, ali to ima i svoju ZAČKOLJICU

"Dao sam Srbiji priliku posle diplomiranja šest meseci. Mnogo prepreka, malo posla, malo novca i počeo sam da razmišljam gde bih mogao dalje. Onda mi je na pamet pala Kina. Tu sam i dan danas".


Foto: Facebook/ilustracija

Ovako za sajt Klik do posla započinje priču Strahinja Petrović (27), momak iz Srbije, jedan od onih koji je otišao, ali ne preko Dunava u neku Srbima blisku zemlju, nego u potpuno novu kulturu, među nove ljude, jezik i tamo stvorio sebi nove prilike.

- Budući da sam završio arhitekturu, dugo sam razmišljao na kom tržištu bih eventualno imao uspeha, budući da kako u Srbiji, tako i na Zapadu, traže dosta iskustva i ne preferiraju početnike. Kina se brzo otvorila kao opcija, jer se tamo generalno poslednjih godina, možda i decenija ulaže u ovu oblast - objašnjava Strahinja koji dodaje da je ta njihova posvećenost arhitekturi prvenstveno izazvana željom da pariraju Americi, pa se stoga trude da se urbanizuju, da ulože u dizajn, a za ljude sa Zapada se tu otvara u tom slučaju mnogo mogućnosti.

Strahinja je studirajući upoznao mnogo ljudi koji rade tamo. Ipak, nije baš odmah na početku želeo da ode iz Srbije, već joj je kako sam kaže, dao šest meseci, pa mu je Kina dugo bila plan B. Nažalost, u Srbiji sve što je mogao da radi, bili su poslovi koji su zahtevali mikro projekte na opštinskom nivou u nekim malim biroima, bez mnogo izazova. Tako je Kina uskoro postala njegov plan A.

- Počeo sam ubrzo iz Srbije da tražim posao tamo, pravio svoju bazu podataka sa svim poslovima koji se nude i u tom momentu poslao od 150 do 180 mejlova sa svojim CV-ijem na različite adrese u dalekoistočnoj zemlji - kaže ovaj mladić i ističe da mu je bilo zanimljivo o što bi za odgovor u Srbiji za neki posao morao da čekaš i po nekoliko dana, meseci, dok su mu odgovori iz Kine stizali i za po osam sati.

Prvo Hong Kong, pa Šenžen

To je, kako dalje objašnjava zbog velike potražnje, naročito za strancima, a kada se posao dobije, sledi period stažiranja. Strahinja je tako prvo otišao u Hong Kong na staž 1. aprila 2017. godine.

- Vrlo brzo sam tokom prakse dobio ponudu za posao u Šenženu, što mi je u tom trenutku delovalo kao odlična prilika, naročito zato što je Šenžen značajno jeftiniji od Hong Konga - veli on objašnjavajući da ubrzo posle toga pokrenut i postupak za dobijanje radne vize u firmi u koju je primljen.

Papirologija

Uslovi za strance, navodi on, iz godine u godinu se pooštravaju, pa je veliki broj papira neophodan za odlazak u ovu zemlju.

- Ne mogu tačno ni da se setim šta je sve od papirologije bilo ppotrebno, kolika je količina bila. Moji su to sređivali sve u Srbiji, prevodili išli u ministarstvo, do ambasade, znam da je bio dozvoljen prevod na engleski, da svaki papir zahteva overu i da svaka overa mnogo košta, a diploma mora biti nostrifikovana u Ambasadi Kine - prepričava sve peripetije oko dolaska ovaj mladić i dodaje da nakon što se radna viza dobije u ambasadi u Beogradu, treba da prođe još mesec dana dok je u Kini ne obrade i pretvore u radnu dozvolu.

Na taj način dolazi mnogo ljudi iz Srbije: Prvo se ugovori posao, potom srede radnu dozvolu uz pomoć poslodavca i tek onda se odlazi u Kinu.

Kako privlače strance?

Strahinja je prvo radio kao arhitekta u jednom velikom birou.On navodi i da je tu i najveća potražnja za radnicima, a početnici poput njega, obično rado prihvataju da se na takvim mestima zaposle zato što im se ponude odlični uslovi. O visini zarade, kaže, ne govori se mnogo, ali prema onome što je čuo za arhitekte početnike više od 1.500 evra.

- Način rada je potpuno drugačiji od zapadnjačkog. U lokalnim firmama plate su odlične za naše uslove i više od toga, dok im je dovođenje stranca u firmu nešto poput prestiža. Ipak, postoji začkoljica - radi se previše - kaže Strahinja objašnjavajući dalje šta to tačno znači: radi se ponekad do kasno u noć ili do rano ujutru, klijenti daju kratke rokove, projekti se brzo menjaju, stalno ste, kako on to opisuje u "mašini proizvodnje".

U početku se osećao dosta izolovano - bio je jedini stranac u firmi pola godine, malo ko je komunicirao sa njim na engleskom, opuštanje je došlo tek kada u tu firmu došao jedan njegov prijatelj iz Srbije i jedan Italijan, tada su kako on objašnjava napravili i jedan tim - međunarodni odsek. Posao je bio istog intenziteta, ali je bilo lakše.

I na kraju Šangaj

Tempo rada i sam grad nagnali su ga da razmišlja u pravcu odlaska iz Kine. Zapad nije bio opcija, jer je smatrao da još uvek nema dovoljno iskustva. Onda je odlučio da opet da šansu, ovaj put Kini i posle dve i po godine odlučio je da se preseli u Šangaj - mesto koje je mnogo više prožeto različitim kulturama. On je, prema njegovim rečima značajno komforniji za strance.

- Jedini problem u Šangaju u odnosu na Šenžen jesu cene stanova, koje su mnogo vise, pa dosta novca odlazi n ate troškove- kaže Strahinja a onda nastavljamo razgovor o cenama u Kini uopšte.Cene prema njegovim rečima značajno zavise od životnog stila. Onaj ko želi da živi zapad na istoku onda neće mnogo moći da uštedi, a onaj ko se prilagodi načinu življenja domaćina onda mu se otvara mogućnost za lagodan život bez razmišljanja.

Kako Srbi žive?

- S obzirom na to da je srpska zajednica brojčano jaka, naši ljudi su bliski i imaju tendenciju da se druže jedni sa drugima kao i sa drugim starncima. Postoji jedan spektar poslova koji rade - predavanje engelskog jezika, uvoz ili izvoz, ali oni nisu stalno ovde već dolaze i vraćaju se. Bave se i treniranjem sportova i na kraju ima nas dosta koji se bavim arhitekturom i dizajnom - priča Strahinja.

Iako, kaže, mnogi zbog predrasuda ne žele u Kinu, on bi im preporučio da dođu u tu zemlju sa najbrže rastućom ekonomijom na svetu.



Izvor: Blic/Klik do Posla



Komentari