09.01.2019 07:44

INTERVJU Boris Tadić: Platićemo cenu Vučićeve mitomanije

Fotografije na zidu i uspomene. Neizbežna naknadna pamet u vezi sa mnogim stvarima, pre svega nekim saradnicima, ali i čudesne, neobične situacije u sećanju.


Foto: Milan Ilić / RAS Srbija

Na jednu podseća i fotografija Borisa Tadića sa japanskim carem Akihitom. "Budući da je veliki poznavalac ekologije, pričao mi je o uticaju jelena na biodiverzitet Japana, kad je odjednom sve počelo da se ljulja. On se ne pomera, miran kao da se ništa ne dešava. Bio je to uvod u zemljotres koji će dva dana kasnije opustošiti Fukušimu."

Vraćamo se na trusno područje srpske političke scene, na kome Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, sada obitava kao lider Socijaldemokratske stranke. I čime bismo počeli razgovor ako ne pričom o sadašnjem predsedniku.

Đilas tvrdi da je Vučić lažov, vi tvrdite isto, a čovek ima podršku više od 50 odsto glasača. Ili vi niste u pravu ili ovaj narod više voli laž nego istinu, šta je posredi?

- Ljudima je lakše da poveruju u pitke i prijatne obmane nego u teške istine. Vučić zna te elementarne činjenice o ljudskoj prirodi. On je mitoman, koji na sistemski način kreira laž i to smatra vrhunskom političkom vrlinom i veštinom. To je ogroman problem sa kojim se srpsko društvo suočava, a cenu će plaćati građani koji na mestu predsednika države imaju običnog iluzionistu umesto državnika.

Šta smatrate najvećom neistinom u tom "paketu obmane"?

- Ozbiljna je konkurencija fascinantnih laži. Od laži o ekonomskim uspesima dok Srbija najviše zaostaje u regionu, statističkih obmana o smanjenju nezaposlenosti, laži o odgovornosti bivše vlasti za predaju najlegitimnijih nacionalnih interesa na Kosovu, koja je zapravo učinjena pod njegovim vođstvom, laži o borbi protiv organizovanog kriminala u okolnostima kada je Vučićeva vlast generator kriminala i retajkunizacije iz devedesetih, do laži kako je on mirotvorac koji uspostavlja regionalnu saradnju i pomirenje iako smo u svim godinama njegove vlasti bili u sukobima i opasnim odnosima sa većinom suseda regiona.

Da li je možda njegov trenutak istine pitanje Kosova - šta mislite da će uraditi?

- To će biti trenutak ogoljene laži. Vučić i Nikolić su u vreme mog mandata obećali zapadnim sagovornicima da će oni biti kooperativniji po pitanju Kosova nego što sam to ja. I zato su 2012. na izborima dobili njihovu podršku, nakon što im je postalo jasno da ja nemam nameru da, uprkos svim ucenama i pritiscima, odstupim od svojih jasno definisanih crvenih linija. Te moje crvene linije je naša javnost imala priliku da čuje i 2011. na konferenciji za štampu sa Angelom Merkel. Nakon toga u međunarodnoj areni više niko nije imao sumnju da u meni ikada mogu imati sagovornika na temu predaje najelementarnijih srpskih interesa na Kosovu, sačuvanih i nakon rata i nakon proglašenja nezavisnosti, poput ukidanja naših preostalih institucija na Severu, relativizacije statusa manastira i kulturne baštine, prihvatanja pravnog sistema nezavisnog Kosova na čitavoj teritoriji. Moja ideja vodilja je sve vreme bila da na Kosovu ne smemo izgubiti u miru ono što nije izgubljeno u ratu. Oni su obećali da će biti mnogo kooperativniji nego ja, sa obrazloženjem da će kao nacionalisti lakše prodati svojim biračima predaju osnovnih nacionalnih interesa kao nužnost, a ne kao izdaju. Sada je Vučiću ispostavljen račun za sva ta obećanja i on mora da ispostavi rezultat.

Šta će da uradi?

- Prvo će lažno optužiti bivšu vlast da smo ga mi doveli u bezizlaznu situaciju. A istina je da smo zapravo mi ostavljeni u bezizlaznoj situaciji nakon njihove pogubne kosovske politike iz devedesetih i Kumanovskog sporazuma, ali nama ta bezizlaznost nikada nije bila izgovor za predaju nacionalnih interesa zarad međunarodnog aplauza i zadržavanja vlasti. Kao što će se i sledeća vlast naći u bezizlaznosti zbog, opet njihovog, Briselskog sporazuma. Zapravo, iste ove stranke su od početka devedesetih do danas glavni generatori sužavanja manevarskog prostora u rešavanju kosovskog problema. Da bi prikrili tu istinu, optužuju druge za nasleđa nužnosti koje oni proizvode, a onda još i grade lažnu sliku o sebi kao herojima lažnih pobeda. Tako i nakon što su Briselskim sporazumom pristali na ukidanje srpskih institucija na Severu i uspostavljanje pravnog sistema nezavisnog Kosova na čitavoj njegovoj teritoriji, Zajednicu srpskih opština predstavljaju kao pobedu i teško dostižni cilj, koji će oni kao heroji “dostići uprkos svim preprekama”. A Zajednica srpskih opština je zapravo nedvosmisleni poraz u odnosu na stanje koje su zatekli 2012, a jedine prepreke pravim pobedama su pravili upravo oni nakon dolaska na vlast. Sve drugo je notorna laž, koja ne služi samo u svrhu propagande i falsifikovanja istorije, nego i zaštite od optužbe za višestruko kršenje Ustava i zakona u poslednjih šest godina.

Da li ste razmišljali kako stvari te 2012. godine ne bi izgledale isto da ste bili kooperativniji spram gospođe Angele Merkel. Uprošteno gledano, naljutili ste je i završili karijeru ili...?

- Naravno da ne bi izgledale isto, ali bih time pogazio svoje principe. Za razliku od Vučića, u odbrani elementarnih nacionalnih interesa i obavljanju dužnosti predsednika republike svakako se nisam rukovodio time ko će se naljutiti i šta će biti sa mojom karijerom. I dalje mislim da je dvoentitetsko Kosovo bilo jedino pravedno i održivo rešenje, koje objedinjuje etnički princip Albanaca i državno-istorijski princip Srbije. Sva ostala rešenja su nas vodila u situaciju da jedna strana dobije sve, a druga izgubi sve, što može ponovo kad-tad u budućnosti eksplodirati u novi konflikt.

Ne ide nam u prilog ni odugovlačenje rešavanja problema Kosova niti priznanje nezavisnosti. Koja je opcija gora?

- Teško je izračunati koja je opcija gora. Apsolutno se ne slažem sa onima koji misle da bi trebalo ići na zaleđeni konflikt, kao ni sa onima koji smatraju da se Kosova treba odreći što pre, jer ni jedni ni drugi ne shvataju implikacije takvih pristupa. Zamrznuti konflikt je ekonomski i demografski neodrživ na duži rok, imajući u vidu performanse naše privrede i projekcije demografskog rasta. A tzv. modernisti koji kažu da bi trebalo prosto odustati od Kosova, jer je to po njima već izgubljena stvar koja samo sprečava naš dalji ekonomski razvoj i modernizaciju, nemaju na umu da svaka zemlja koja se olako odrekne jednog dela svoje teritorije šalje signal međunarodnoj zajednici da će to isto učiniti i sa njenim drugim delovima, a investitorima da se radi o trajno nestabilnoj državi, koja će godinama biti bremenita konfliktima. Dakle, odricanje od Kosova ne da ne pospešuje ekonomski razvoj, nego ga dugoročno dodatno komplikuje i u suštini koči.

Reklo bi se da ne gajite neke iluzije spram najnovijih građanskih protesta. Da ih, ipak, niste potcenili?

- Nisam ih potcenio, već upozorio na opasnost da bez jasnih političkih zahteva i marginalizovanjem političkih stranaka, koje jedine imaju logističke i operativne potencijale za realizaciju tih zahteva, protesti nemaju budućnost. Poslednjih godina opozicione političke stranake su stigmatizovane i proglašene za političko zlo agresivnom kampanjom i vlasti i dela građanske javnosti, a izgubile su na kredibilitetu jednim delom i zbog krivice samih političara. Stranke su temelj političkog života, a politika je neizostavni činilac svakodnevnog života i bez toga naša civilizacija ne funkcioniše. Moj predlog je da se protesti artikulišu tako što će svako preuzeti svoju ulogu. A ako glumci i druge javne nestranačke ličnosti žele da preuzmu ulogu političara, onda bi trebalo da preuzmu i političke obaveze i odgovornosti, jer promena ove vlasti se može desiti samo političkim putem. Politika nije samo aplauz posle nastupa na javnoj sceni, već jasan plan, organizacija, operacionalizacija i spremnost da se uđe u opasnu borbu sa protivnikom, koja često podrazumeva i lične žrtve i velike rizike. I na kraju i sve je to uzalud, ukoliko oni koji uđu u bespoštednu političku arenu nisu u stanju da na izborima donesu pobedu i ukoliko nemaju veštinu da i nakon pobede realizuju politiku za koju su se borili.

Stvari izgledaju kao da političari ne smeju da izađu u prvi plan, kao da se kriju iza građana?

- Mi živimo šest godina u vremenu kampanje protiv opozicionih političkih stranaka i političara. Tu kampanju sa ove strane našeg političkog društva koristi Vučić koji uspostavlja svoju ličnu politiku kao apsolutno neprikosnovenu i dominantnu. Još pre pet godina sam rekao da postoji opasnost nastanka takve političke asimetrije. To se sada dešava. Neki predstavnici opozicije imaju bojazan da izađu pred građane, što nije dobro, jer je to njihova obaveza.

Sudeći po prebrojavanju protestanata od strane vlasti i žustrih reakcija, oni ih, ipak, čine nervoznim?

- Autokratski poredak kao što je Vučićev plaši se svakog izgubljenog procenta glasova. Apsolutna vlast može da preživi samo uz apsolutnu dominaciju. Masovne demonstracije dovode u pitanje tu dominaciju, a nijedna vlast se ne ruši tako neočekivanom brzinom kao autokratska vlast. I zato su Vučić i svi njegovi “Stefanovići” apsolutno nervozni, te grozničavo i stupidno prebrojavaju protestante na fotografijama, ubeđujući više sebe nego javnost da je sve u redu. Nezadovoljstvo građana će svakako narastati, a da li će eskalirati danas ili u neposrednoj budućnosti, to je pitanje trenutka, a ne izvesnosti krajnjeg ishoda. I Vučić je svestan da će taj ishod pre ili samo nešto kasnije doći i zato je nervozan i širi nervozu na svoje saradnike.

On će vam ponuditi izbore i opet ćete "neslavno poginuti"?

- Naravno, on će ponuditi izbore u uslovima autokratije. Bila je greška što nismo bojkotovali i poslednje izbore. Ali sada je dosta. Nakon što je novcem građana, zloupotrebom političkog uticaja i kršenjem zakona preuzeo gotovo sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i najtiražnije tabloide i nakon pokušaja ubistva Borka Stefanovića, samo saradnici Vučića bi mogli prihvatiti izlazak na izbore pod ovim uslovima.

Hoćete li se, na kraju, ipak pridružiti Savezu za Srbiju?

- Mislim da bi to u ovom trenutku bilo nekorisno.

Zašto?

- Zato što nije korisno sužavati glasačko telo mnogo pre izbora.

Kad smo kod toga, žulja li vas danas onaj zagrljaj sa Ivicom Dačićem iz 2008. kad je potpisana Deklaracija o političkom pomirenju DS i SPS?

- Ne žulja me, jer sam tada donosio političku odluku. Dok sam predavao psihologiju poštovao sam zakonitosti obrazovanja, kao što sam u ovom slučaju poštovao zakonitosti politike.

Koja zakonitost je to nalagala?

- Probaću da vam to objasnim kroz kontrapitanje. Da li biste vi napravili koaliciju sa Dačićem kad bi došao na neki tajni sastanak i rekao "Hoću da napustim Vučića!".

Ne bih.

- Vi to kažete iz ugla novinara. Iz vizure politike stvari izgledaju drugačije, i to bi značilo da ste vi tog trenutka preuzeli odgovornost za produženje Vučićeve vlasti narednih pet ili deset godina. Da ja tada nisam otišao u koaliciju sa Dačićem, predsednik najveće stranke u vladinoj koaliciji bio bi Vojislav Šešelj. I svi koji kažu da bi ta vlast bila brzo smenjena govore to bez ikakvog osnova, a posledice po stanje države i egzistencije građana bi bile apsolutno katastrofalne. Pogledajte Šešelja kako se i danas ponaša u tzv. opoziciji, a zamislite kako bi se tada ponašao u poziciji vlasti. Čitava Srbija i njeni građani bi postali taoci njegove odbrane u Haškom tribunalu. A da se desio takav scenario, danas bi me oni koji mi zameraju koaliciju sa SPS-om optuživali za to što sam dozvolio da Šešelj dođe na vlast. I bili bi u pravu, jer bih bio odgovoran za šešeljizaciju Srbije.

Izvinite, ali sad imamo i Vučića i Dačića pa i Šešelja?

- Ali ja sam odložio to rešenje za četiri godine. A za to vreme oni su napravili politički zaokret za 180 stepeni i prihvatili evropsku orijentaciju, a time i funkciju njenog nadzora nad njihovim ponašanjem. Da su na vlast došli 2008. pre tog zaokreta, veliko je pitanje koliko ljudskih žrtava bi do sada odnela takva, ni od koga kontrolisana šovinistička koalicija. Mislite da danas građani slobodno protestuju na ulicama Beograda jer je Vučić u duši tolerantni demokrata ili autokrata koji se plaši da će ga Brisel smeniti sa vlasti ako pređe granicu dozvoljenog i uđe u još otvorenije nasilje? Oni 2008. nisu imali čega da se plaše. A da su tada došli na vlast ne bi ni pravili zaokret ka EU, jer je taj zaokret bio motivisan samo dolaskom na vlast. Vučić i Nikolić su tada ljudi koji prete, koji govore da će Evropa imati Srbiju kao rupu na svom tepihu, koji prete susedima, prete da će biti poništeno sve što je postignuto u kontekstu mira i pomirenja na Kosovu... Elemente te politike imamo i danas, ali to ne plasiraju sa agresivnošću kao što bi to radili tada. Sada su oni “pitkiji” proevropski političari koji, doduše, uništavaju demokratiju u Srbiji, ali u regionu ne smeju da prave probleme zbog autoriteta u Briselu kojima polažu račune.

Ispade da se ovde uvek bira između neka dva zla?

- Politika je uvek binarni izbor i u politici nema neopredeljenih. Ni beli listići svojim lažno neutralnim stavom nisu bili neopredeljeni. Oni su se opredelili, samo su kukavice pa ne smeju to da kažu. Neki od njih, poput Dušana Pavlovića i Vesne Pešić, priznali su da su glasali za Tomu Nikolića, ali nikad nisu priznali da su napravili grešku nego su ih proglašavali Čerčilima i De Golima. Više cenim one koji su te 2012. otvoreno podržavali SNS nego bele listiće koji nisu imali hrabrosti da svoju podršku SNS otvoreno iznesu, jer su se u stvari stideli svog tadašnjeg političkog opredeljenja. Ja sam se borio protiv te politike, izašao sam na te izbore da bih ih ponovo sprečio da pobede, ali taj treći put nisam uspeo. Niko se ne seća da je 2012. dotadašnja vladajuća koalicija imala i više glasova nego na izborima 2008. i da neki ljudi nisu bojkotovali izbore, da nije bilo belih listića, da nije bilo i nekih mojih grešaka...

Ili da nije vaš koalicioni partner Ivica Dačić prešao na drugu stranu?

- Ne bi se desio slom demokratije i uništavanje institucija u Srbiji. Čak i moj gubitak predsedničkih izbora ne bi doveo do ovakve promene, jer smo mogli formirati vladu bez SNS. Ali za formiranje naprednjačke vlade nije zaslužan samo Dačić, koji se polakomio za mesto premijera, već i Dinkić, bez koga ta vlada nije mogla nastati.

Imao je veliki motiv. Vučić mu je pretio zatvorskim odelom u Skupštini, isplatlivije mu je bilo da presvuče političko odelo nego da nosi onu šarenu košulju sa brojem?

- Da, izbegao je Vučićevu zatvorsku košulju tako što ga je Dačić ubeđivao da ću mu je ja navući, iako ja, za razliku od Vučića, nikada nisam na sebe preuzimao ulogu tužioca, policajca i sudije.

Bez saveta za Vučića

Čini mi se da svako ko se nađe na vlasti, ima osećaj kako će to biti večito? O čemu se tu radi, iskreno, jeste li i sami imali taj osećaj?

- Nikada, nijednog sekunda. Svi moji saradnici mogu potvrditi da sam im uvek govorio: kad god donosite neku odluku mislite o njoj u kontekstu vremena kad više ne budete na vlasti. Vlast sam uvek video samo kao instrument za demokratsko i vremenski ograničeno upravljanje u ime građana, a ne kao privatno vlasništvo. Za mene je vlast odgovornost, a ne privilegija. Nikad u životu nisam pomislio da neću sići s vlasti i kada sam nakon gubitka izbora 2012. rekao da se vidimo u nekom drugom filmu, to sam zaista i mislio.

Možete li dati Vučiću neki savet u smislu kako je to biti bivši predsednik, naravno pod uslovom da on ima ideju da ikad bude bivši?

- Ne mogu, zato što smo mi potpuno različiti karakteri. On je čovek koji je ceo život žudeo za vlašću, a ja tu vrstu žudnje nikad nisam imao. Naša poimanja politike, ambicije i karakteri su dijametralno suprotni, tako da nemam nijedan savet koji bi Vučić želeo da čuje.

Srpsko-crnogorska tragedija

Ponovo su pokvareni odnosi između Srbije i Crne Gore. Kako ih vidite?

- Nikada neću odustati od izgradnje dobrih odnosa Srbije i Crne Gore i uvek sam činio sve što je u mojoj moći da takvi budu. Do pre samo nekoliko meseci Đukanović i Vučić su se hvalili najboljim odnosima u istoriji, a sada Vučić optužuje Đukanovića da Crna Gora u Srbiju izvozi ubice, a da ne dozvoljava dolazak iz Srbije pesnika. A Đukanović ponovo optužuje Srbiju za hegemonističke tendencije. U Crnoj Gori je na delu državna politika nasilnog rasrbljavanja i revizije istorije, što sve deluje više nego tragično. A najtragičnije je da odnosi dve zemlje suštinski zavise od ličnih odnosa dvojice njihovih sadašnjih lidera i uvoza i izvoza kriminala.

Da li se Crna Gora u nečemu ogrešila o Srbiju ili je ovo što se događa neki zakasneli odjek nekakvog ogrešenja Srbije o Crnu Goru?

- Pripadam onim ljudima koji veruju da se radi o jednom narodu, ali ne negiram nikome pravo da se oseća etničkim Crnogorcem i raditi tako nešto iz pozicije srpske politike je sramotno i pogrešno. Teško je reći šta je gluplje - nasilno rasrbljavanje Crnogoraca ili njihovo nasilno posrbljavanje.



Izvor: Blic.rs

Komentari