23.04.2017 14:50

Šta nam se to danas krčka u medijima ?

Ušli smo u eru različitih uticaja, medija prije svega, ali i promovisanja nekih novih vrijednosti, standarda, pa i žute štampe, što i nije čudno a i legitimno je. Na kraju krajeva svaka individua može sebi da priušti i bira uticaj bilo čega što sam misli da mu odgovara.
 

http://consciousreporter.com


Elem nisam mogao, u poslednje vrijeme, da se otmem utisku da sve više postajemo prepoznatljivi po nekim idiotskim označenjima, a sve pod plaštom, slobodnog i originalnog individualnog izraza. Valjda, nam Evropa traži slobodu svega pa i kiča i neukusa sa blagim mirisom amonijaka. Što kažu stare babe: „vidjela žaba da se konj potkiva pa i ona pokušala“.

 Konkretnije, neki, ili veliki dio  medija uvodi neke nove standarde promovišući i namećući nam, vrijednosni sistem, mode, vokabulara, kulture, porodičnih odnosa, političkih opredjeljenja, ma svega što današnji život čini sadržajnim.

Pa, eto imamo priliku da neke televizije iz našeg okruženja, koje su zaradile veliki novac  na cajkama i vragolajkama, sad dođoše u poziciju da promovišu i postanu najjači distributeri ideje vladajućih političkih oligarha. Istovremeno ti prebogati i „uspješni „ medijski magnati, državi duguju ogroman novac kroz razne poreze. Ali oni su u službi države, oni su na braniku demokratije, oni sve daju za državu i njene institucije, oni se svaki dan bore, oni su DOBROVOLJNI DAVAOCI TUĐE KRVI, ljudi pa oni imaju članske karte, oni su članovi biblioteke je*ote!

Rijaliti političari i naši i njihovi, nisam siguran u čemu je razlika, skoro pa uđoše u pravi rijaliti kao takmičari (neki su i bili, Čanak recimo, Rističević Marjan i neki manje bitni, ako ima takvih).

 Kad malo bolje razmislim pa mi imamo stalni rijaliti program na meniju. Pa možemo da za doručak, koji je najvažniji obrok, uzmemo samo vremensku prognozu, koja izlazi iz usta, barem bi trebalo tako da izgleda, nečega što liči na novinara-meteorologa, ako izuzmemo silikone, kratke suknje i sve drugo što više priliči kafanama na kraj grada. Da ne zaboravim, ima i onih muških, onih što više liče na vikendaše koji radi dobrog vladanja dolaze kući na nagradno odsustvo. Zaboravih, kakvo vrijeme će sutra biti, šta reče ona....

Od ovog doručka sam malo nadut ( obzirom na uticaj anticiklona koji dolazi sa sjevera) i mislim da će gasovi morati negde da se oslobode, ali sloboda nema cijenu i rado ću biti slobodan, samo da niko od mojih dragih ne naiđe, jer toliku količinu moje slobode samo ja mogu da podnesem, ostalima neće biti dobro.

Dođe i ručak, nisam siguran da li da uzmem lanč paket ili nešto na kašiku. Prijalo bi mojim napaćenim crijevima nešto tečno. Pročitaću novine, malo se lakše vare, a kašika je ipak kašika. Agresivno mi ponudiše kao aperitiv Dzet set po imenu „ starleti se izlilo nešto iz tek urađene zadnjice“ Ma, da nije naslovnica bila u pitanju posvađao bih se sa konobarom, mogao je bolje kuvano jelo, neko domaće brate, a ne ovo uvozno punjeno ko zna čime i potpuno opelješeno od zdravih supstanci, umalo ne rekoh supstrata.

Nisam koristio kašiku, pomirisah i sa gađemjem rekoh konobaru da vrati ili ako mu je lakše da povrati jer i on je pozelenio iako je jedan od urednika, pardon glavnih konobara koji nas služe.

 Dođe na red i druga stranica ili ti glavno jelo. Ranije sam pomislio na neku dobru punjenu prepelicu, ja imam pare, mene još roditelji izdržavaju, zato i imam pare za specijalitete. Ali, na drugoj strani novina (stola)  moja prepelica je izgledala kao GMO vd direktora biblioteke, sa različitim prilozima. Pomislih neće biti lako, kanibalizam je zabranjen a ja gladan. Doduše, krajičkom oka primjetih prevaru, nije punjena prepelica nego, argentinski goveđi but iz 1962 god sa deklaracijom koju zaboraviše da sklone, iz njihovih robnih rezervi. Sjetih se da nije prvi put, već smo imali na meniju tu vrstu nečega, kažu da je meso. Ipak sam se izvinio uredniku tj. Konobaru i vratio mu argentinski GMO odrezak, nisam ni pokušao da ga jedem ili svarim. A šta će biti sa onima koji nemaju izbor, tj bogate roditelje koji ga izdržavaju, ne želim ni da mislim.

 Okrenuh sledeću stranu i dođoh do dezerta. Naručih sladoled ili ti okrenuh kulturu. Kad tamo ni manje ni više, tri kugle nečega u nekim nedefinisanim bojama sa viljuškom umjesto kašičicom, kažu premijera, tradicionalno guslanje uz prave gusle sa puno decibela i vještačke boje. Ostadoh zbunjen i razočaran, ajd što mi ne prija ali od tih decibela ogluvih skoro kao da sam na koncertu Partibrejkersa u prvim redovima, ali đavola, gusle plus tradicija, plus konobar-urednik plus decibeli i ja se opet naduh. Ovog puta sam odlučio da stvar riješim jednom za svagda.

Abortiraću po svaku cijenu, riješiću se ovih novih standarda, novog dzet set pokreta, nazovi novina, nazovi televizija i njihovih projekata, i svega čime me napuniše ovi dobrovoljni davaoci tuđe krvi.

Želim da opet osjetim prave vrijednosti, da sam mislim, da sam odlučujem, da sam sagledavam i vrednujem svoj život, želim sam da kuvam svoj sistem vrijednosti.



Realno55.eu
Miodrag Đokić

Komentari