12.04.2017 11:08

Infektivna mononukleoza ili "bolest poljupca"

Infektivna mononukleoza, koja se naziva i "bolest poljupca", je zarazna bolest uzrokovana Epštajn-Barovim virusom u 90% slučajeva, a u preostalih 10% citomegalovirusom. 


Foto: ordinacija.vecernji.hr

Epštajn-Barov virus je B limfotropni herpesvirus (ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita), koji je rasprostranjen širom sveta. Sa silnim slogovima mononukleoza zvuči mnogo gore nego što stvarno jeste. A istina je sledeća: infekcija, koju besplatno raznosi širom sveta poznati Epštajn-Barov virus, posle 2 do 6 nedelja prolazi sama. Često neprimećeno zbog nejasnih simptoma, ovo virusno oboljenje zaslužuje pažnju upravo zato što je toliko učestalo.

Kako sprečiti? Lako!

Niko se dosad nije setio da lansira kampanju „sigurno ljubljenje”, a trebalo je! „Drugi naziv za mononukleozu je bolest poljupca zato što se prenosi direktnim kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe. Usta, dakle, treba držati podalje od opasnosti”, s osmehom upozorava njujorški specijalista za infektivne bolesti dr Kolin Marzuk. Drugim rečima, ne prepuštajte se bezglavo ljubavnom zanosu!

Bolest zaljubljenih, monocitna angina, žlezdana groznica, infektivna limfocitoza: svi ovi neobični nazivi ukazuju na istu bolest, toliko rasprostranjenu da smo je u detinjstvu gotovo svi imali, a da to i ne znamo! Kako? Tako što smo mislili da bolujemo od gnojne angine a to je, u stvari, bila mononukleoza. „Mala je verovatnoća da bi oni koji su već imali virus mogli ponovo naleteti na njega. Kad vas jednom poseti, ostavlja vam imunitet”, kaže dr Marzuk.

Osim poljupcem, mononukleoza se kao sve kapljične infekcije prenosi kijanjem, kašljanjem ili zajedničkim korišćenjem pribora za jelo. Vi, možda, nerado o tome razmišljate, ali dovoljna je i sasvim mala količina pljuvačke da se virus nađe u hrani, pa vam ne bismo savetovali da delite obrok, tanjir, kašiku, viljušku s onim ko je, možda, zaražen.

Znaci raspoznavanja

I pored svih raspoloživih dijagnostičkih procedura i novih istraživanja još uvek nije lako postaviti dijagnozu infektivne mononukleoze. Razlog tome je u činjenici da je vrlo slična klinička slika mononukleoze i zapaljenja grla, posebno bakterijskog. Kod obe bolesti simptomi su bol i crvenilo grla, povišena temperatura i uvećane limfne žlezde na vratu. Pored toga se javljaju nespecifični simptomi kao što su bolovi u mišićima ili kašalj, a može se javiti muka i bolovi u stomaku.

Ipak postoje simptomi koji su karakteristični za mononukleozu. Najčešće su to jako uvećane limfne žlezde na vratu, koje se grupišu i formiraju tzv. pakete, jako su bolne na dodir. Na krajnicima se uočavaju beličaste naslage u vidu skrama, a na nepcu tačkasto krvavljenje (petehije). Pored toga se javlja uvećanje jetre i slezine, koje se pipaju 2-3 cm ispod rebarnog luka. Bolest se često tumači kao bakterijska infekcija grla, zbog čega se uključuju antibiotici koji mogu izazvati pojavu ospe, koja je odraz stvaranja antitela na antibiotike.


Foto: 
jamanetwork.com/

Važni pregledi

Povišeni broj leukocita prvi je znak infekcije. Za sigurnu dijagnozu potrebna je analiza krvi. Mononukleoza se potvrđuje i otkrivanjem heterofilnih antitela čiji je nivo u krvi u normalnim

situacijama nizak, a u slučaju infekcije povećan. Koristi se test monospot, mada rezultati nisu najpouzdaniji: kod dece su, na primer, često negativni iako je bolest već uzela maha. Višestruko povećanje enzima jetre (transaminaze) dokaz je da je napadnut i ovaj organ.

 

Opasne komplikacije

Samo u retkim slučajevima, mononukleoza ostavlja teške posledice. To su, na primer, faringitis, kad je farinks (kanal ispred kičmenog stuba u kojem se ukrštaju disajni i digestivni put) toliko otečen da otežava gutanje i disanje. Kod obolelih od mononukleoze, uvećana slezina može da prsne i izazove unutrašnje krvarenje sa fatalnim ishodom. Dobar razlog da se klonite napora čak i kad dođe do poboljšanja. Tri, četiri meseca posle ozdravljenja treba izbegavati sportove u kojima dolazi do fizičkog kontakta, budući da svaka povreda stomaka može da bude kobna dok se slezina ne vrati u prvobitno stanje.

Ležanje – jedini lek

Ugrožena kategorija, deca i adolescenti, najčešće nije raspoložena za dugo ležanje, što ova bolest apsolutno zahteva. Mononukleozu, jednostavno, treba kontrolisati. Organizmu je najpotrebniji odmor kako ne bi dalje slabio. Za povišenu temperaturu daju se antipiretici, za gušobolju uobičajene pastile i tečnost za ispiranje grla. Pustite infekciju da se „izduva” i mislite o tome da je ležanje jedini lek za brzo ozdravljenje. Važne su i dopune: najmanje osam sati noćnog sna, laka hrana na bazi voća i povrća, dovoljno tečnosti, multivitaminski preparati, suplementi za jačanje imuniteta, visok stepen higijene, izbegavanje stresnih situacija.



Realno55.eu
Dr Marija Đokić

Komentari